Дарҳақиқат, “тамаки” деб аталаётган ана шу маълум ўсимлик ҳижрий йигирманчи асрлар охирида пайдо бўлди. Унинг одамлар орасида тарқалиб кетиши ўша даврнинг уламолари зиммасига тамакининг шаръий ҳукмини баён қилиш вазифасини юклади.
Мусулмон мутахассислари ёшларни радикаллашиб кетишининг асл сабабларини кўп марта айтганлар. Бу кўп қиррали ва чуқур илдиз отиб улгурган катта муаммодир. Муаммони тўлиқ тушуниш учун турли ҳил тарафдан ва турли хил нуқтаи назардан туриб масалани ўрганишимиз керак бўлади.
Жоҳилият давридаги ҳалол ва ҳаром тушунчаси ҳақида шуни айтиш мумкинки, зулм ва зулмат ҳоким бўлган у даврларда инсонлар ҳаром ва ифлос нарсаларни ҳалол деб билганлар ва аксинча, ҳалол ва покиза неъматларни ўзларига ҳаром қилиб олганлар. Илло бу хусусда ҳар қандай меъёр ва чегарани оёқ ости қилиб тубанлик ва гумроҳлик ботқоғига ботганлар Бу борада бутпараст, аҳли китоб ва бошқа баъзи миллатларнинг ҳолатлари бир хилдир.
Ширк аралашмаган тавҳид жамият ва шахс ҳаётига жуда хайрли таъсир қилади ва фойда тўла натижалар беради. Қуйида улардан баъзи мисоллар келтирамиз:
ШУБҲАЛИ НАРСАГА ЭРГАШИШ ВА АНИҚ НАРСАНИ ТАРК ЭТИШ
Исломнинг байроғи йиқилиши мумкин эмас. Баъзан бизга мусибатлар етиб туради. Баъзан фитналарга дучор бўламиз. Баъзан бизларни қийинчиликлар ўраб олади. Аммо ана шуларнинг барчаси бизларни асло кучсизлантира олмайди. Қалбларимиздаги орзулардан воз кечтира олмайди. Биз олдимизда турган ёруғ кунга томон интилишда давом этамиз.
Аллоҳ номи ила қувилган шайтоннинг ёмонлигиндан паноҳ сўрайман! “Сен: “Албатта, намозим, ибодатларим, ҳаёт ва мамотим оламларнинг Роббиси Аллоҳ учундир. Унинг шериги йўқ. Ана шунга буюрилганман ва мен аввалги мусулмонларданман” деб айт” (Анъом 162,163). “Албатта, биз сенга Китобни ҳақ ила нозил қилдик. Бас, сен Аллоҳга Унга динни холис қилган ҳолингда ибодат қил. Огоҳ бўлингким холис дин Аллоҳникидир” (Зумар 2,3). “Ҳолбуки улар Аллоҳга динни холис қилган ҳолда, ҳаққа мойил бўлиб ибодат қилишга буюрилган эдилар” (Баййина 5).
Фатво беришда тойиладиган жойлардан бири: бир неча асрлар муқаддам фиқҳ ёки фатво китобларида ёзилганларга қотиб қолиб замон ва макон шароитларини, урф ҳамда вазиятни эътиборга олмаган ҳолда ҳар бир савол эгасига ўшалар билан фатво беришдир. Ваҳоланки буларнинг барчаси ўзгариб тараққий топиб борадиган нарсалардир. Улар абадул абад ўзгармасдан қотиб қолмайди.
Тан олиш керакки, мусулмон ёшларнинг баъзи доиралари кўпчилик Ислом уламоларига, айниқса ҳукуматга яқин бўлган олимларга ишончсизликлари туфайли фақат китобларгагина таянадиган бўлиб қолишган. Уларнинг фикрича, бундай уламолар ҳукуматнинг Аллоҳ нозил қилган шариатга амал қилмаётганлигини била туриб, унинг тарафини оладилар, зулмни кўриб туриб, уни тўхтатишга уринмайдилар ва ҳатто жим ҳам турмай, аксинча, зўравон раҳбарга «Сиз нақадар одилсиз! Нақадар қаҳрамонсиз» дея маддоҳлик қиладилар. Ҳеч бўлмаса ҳақни айтмай турсалар ҳам майли эди, ваҳоланки улар ёлғонни сўзлайдилар!